Category: Tamburaške priče

Kada kažemo tamburaši, često pomislimo na tradicionalnu i starogradsku muziku. Ipak, danas su tamburaši sve više vezani za gradove i gradsku kulturu. To smo primetili tako što smo pratili ko ja publika sluša tamburaše, koju muziku tamburaši sviraju, gde ima najviše tamburaša i šta o tome kažu najbolji među njima.

Publika

Ko je danas tamburaška publika? Odgovor na ovo pitanje teško je dati jer on uvek može da obuhvati sve i svakoga. Ipak, ne slušaju svi tamburašе, и ne uživaju u njima. Najčešće su to ljudi koji nisu navikli na ovakvu muziku i deluje im nepoznato i strano. Ali ako računamo na onaj deo publike koja uživa u zvucima tambura, može se primetiti da se ona uglavnom nalazi u većim gradovima. Svadbe na kojima sviraju tamburaši možda mogu da budu merilo. Po rečima iskusnih tamburaša, ljudi iz manjih mesta mnogo ređe angažuju tamburaše na svojim proslavama nego što je to slučaj u većem gradu. Naročito ako je u pitanju kombinacija zabavnjačkog benda i tamburaša. Ovakve svadbe imaju urban karakter po mnogo čemu. Takođe, pravi tamburaški sastavi najčešće budu angažovani od strane restorana iz centara većih gradova. Izuzetak su tzv. salaši, ali i na salašima gosti su češće iz gradskih naselja.

Repertoar

Kao i na prethodno pitanje, ni na ovo se ne može dati jednostavan odgovor. Kada odemo u restoran, kafanu, ili na neku privatnu proslavu na kojoj su angažovani tamburaši, možemo da primetimo da se repertoar mnogo razlikuje i da to zavisi od više faktora. Vrste proslave, sastava gostiju, tipa restorana, godina muzičara ali i publike. Iako nas tamburaši asociraju na stare pesme, Zvonka Bogdana, i narodnu muziku, najviše iz panonskih predela, danas je situacija mnogo drugačija. Ono što tamburaše najviše smešta u urbane okvire možda i jeste repertoar. Tamburaši danas sviraju najraznovrsniji repertoar od svih vrsta orkestara i muzičkih sastava na ovim prostorima. Od njih se često očekuje da znaju da odsviraju najnoviji i najmoderniji repertoar domaće pop i neofolk muzike, a često i stranu muziku, pored onoga što se tradicionalno smatra tamburaškim repertoarom (starogradska, narodna muzika). Na tamburaškom repertoaru nalaze se numere karakteristične za život u gradu, sa modernim zvukom i tekstovima.

Stil

Mladi tamburaši često izgledaju veoma moderno. Trude se da budu kulturno i pristojno obučeni, iako uvek ima izuzetaka. Ovo je još jedan od razloga zašto se tamburaši dopadaju onima koji sebe smatraju urbanima. Takva publika odabere tamburaše uvek pre nego narodnjačke bendove, koji sve više gube na popularnosti u gradovima. Neretko na svadbama nastupaju bendovi koji sviraju samo zabavnu muziku, a tamburaši popune prostor za veselje, u kulturni, pristojnu i veselu atmosferu, koja više priliči današnjem modernom čoveku sa ovih prostora.

Pitali smo tamburaše iz raznih krajeva koja su im omiljena mesta. Iako postoje različiti odgovori o konkretnom mestu, odgovori većine tamburaša podudaraju se po nekoliko stvari. Pogledajte šta je to zajedničko svim tamburašima, kada je u pitanju omiljeno mesto za svirku

Manje mesto

Primetili smo da  tamburaši uglavnom ne uživaju u svirci u nekom prevelikom prostoru. Iako većina tamburaša danas poseduje ozvučenje, najčešće bežično, svi se slažu da je drugačiji utisak i osećaj svirati „na suvo“. To je moguće samo u manjim mestima. Pored zarade, tamburašima je često bitna i atmosfera i uživanje u svirci, a to kažu, mogu da ostvare u manjem ambijentu. Pristup mušterijama i odnos sa njima, uvek je lakše ostvariti u manjoj kafani.

Mesto sa dobrim pićem

iako za tamburaše važi da, tu i tamo, na svirkama vole da potegnu više, nije slučaj sa svima. Ima i onih među tamburašima koji čak nikad nisu ni pili, ali svi se slažu da je veoma bitno da mesto u kom nastupaju im u ponudi kvalitetna pića. Ne samo zato što će na taj način i samo mesto biti više cenjeno, nego zato što će se gosti bolje opustiti i više uživati u muzici. Svi koje smo pitali slažu se da kvalitetno piće utiče da ljudi budu opušteni i pozitivni, a ne agresivni, što tamburašima olakšava posao i čini ga pravim uživanjem.

Mesto otvoreno za sve

Tamburaši su navikli da sviraju svima. Ali nije uvek gušt svirati samo sredovečnim parovima, samo devojkama, ili momcima u izlasku, porodicama, većim ili manjim društvima. Zato su tamburašima omiljena mesta ona sa neprofilisanom publikom, u kojima svaki put bude drugačija ekipa, i nikada ne znamo ko će se baš ovog vikenda pojaviti. Tamburaši vole uzbuđenja, ali i iznenađenja. Ipak, svi se slažu da je bolje kada je prisutno i žensko društvo.

Dobri konobari

Dobro mesto ne čini samo piće i klopa, već i ljudi. Odnos konobara i muzičara specifičan je, ali upravo ta relacija kafanu čini dobrom ili lošom. Tamo gde se oseća prijateljstvo i kolegijalnost između tamburaša i osoblja, i gosti se osete u takvoj atmosferi i bude im prijatnije. Nažalost, nije svugde tako, a tamburaše najčešće vređa ako ih konobari tretiraju kao manje vredne. Zato često umeju dobro da nagrade konobara koji ih je samo učtivo uslužio, naročito ako je bilo dobrog bakšiša. Profesionalnost konobara većini tamburaša mnogo znači, jer im olakšava ipak težak posao, i atmosferu u lokalu čini zdravijom.

Ovaj period godine, vreme praznika često vezujemo za radosne trenutke darivanja, ljubavi i zahvalnosti. Nova godina i Božić okupljaju porodice, prijatelje, kolege i podsećaju nas na univerzalne vrednosti i postiču da ono dobro u nama dođe do izražaja. Muzika je jedan od onih pokretača naših zimskih emocija koji nas greje u dugim, hladnim noćima. Tamburaši su često ti koji proslave ovih praznika upotpunjuju, a duge i bele noći čine toplim, prijatnim i prepunim lepih emocija i zadovoljstva zbog uspešno završenih poslova u protekloj godini. Kafane, tamburaši i crno vino su dobitna kombinacija da voljenu osobu izvedete za najluđu noć, ili da uz zvuke tambura dočekate najradosniji hrišćanski praznik – Božić. Tamburaše za zimsku idilu ne vezuju samo ovi praznici nego atmosfera u sledećim okolnostima:

Svinjokolji

Zima je period kada se širom naše ravnice organizuju tzv. „svinjske daće“. Na veliku žalost svinjama, ali na opštu radost ljudi, domaćinstva u tom periodu budu ispunjena radošću, energijom, i dečijim smehom, a svaki član ima poneko zaduženje. U nekim slučajevima, svinjokolji ne budu mali, pa domaćinstva kolju i po nekoliko komada svinja, za šta je često potrebna pomoć komšija, prijatelja ili rodbine. Kao što je normalno, zima je vreme kada je ljudima potrebno da se posle napornog obavljenog posla zagreju i opuste. Uz vino to uspeju, ali samo delimično, jer tek kada lokalna tamburaška banda navrati da „pomogne“ da se posao obavi, tada se može reći da je svinjokolj uspešno obavljen! „Svinjska daća“ je jedina kojoj tamburaši rado prisustvuju i koju tamburaši rado posećuju!

Zimske slave

Šarolika ravnica, rasadnik tamburaša, mešavina je mnogo religija i narodnosti. Veliki deo stanovništva ovog podneblja slavi krsnu slavu! Najviše krsnih slava ljudi obeležavaju u zimu, takozvane zimske slave, ili što bi Bačvani rekli „svečari, a Banaćani „svetac“! Muzika se često podrazumeva na ovakvim okupljanjima, naročito ako se radi o većim slavama. Manje tamburaške bande uveseljavaju ljude na ovakvim skupovima širom Vojvodine, iako često u kućama nema mesta da ni za sve goste, tamburaši se nekako snađu za prostor, najčešće blizu pećke, ali ne suviše daleko od buradi sa vinom! Takve slave budu najprepričavanije i ostaju dugo u sećanju, iako se svake godine održavaju!

Doček Nove godine

Najluđa noć, ispraćaj stare i doček nove godine, ljudima pruža svežu nadu u bolje sutra, i sa setom ih seća lepih trenutaka iz prethodnog perioda. Ta noć je posebna i zato što želimo da je provedemo sa najdražima. Iako postoji mnogo načina da se ovaj praznik proslavi, kod nas je  najrasprostranjeniji onaj kafanski, uz tamburaše. Zvuk tambura uklapa se u sve ove pomenute emocije: nadu, setu, radost, ljubav, bliskost sa najdražima. Zato tamburaši obično ovu najluđu noć učine još više čarobnom jer sviraju i nežne i vesele, strane i domaće, stare i nove pesme, a doček bez tamburaša i nije pravi doček.

Badnje Veče i Božić

Najradosniji hrišćanski praznik, obično se praznuje više dana, mada kod nas čak i dva puta! U oba slučaja, to je jedna posebna vesela i srećna atmosfera. Naročito sam doček Božića, Badnje Veče, uvek se proslavlja uz pesmu i svirku tamburaša, iako samo oni najhrabriji pristanu da sviraju na otvorenom, već gledaju da se sačuvaju prste i žice i za druge prilike. Badnjak, konji, korinđanje i tamburaši asocijacija su svima na jedan topao doček Božića, praznik darivanja i deljenja radosti i ljubavi!

Često se u našim pesmama pominju tamburaši. Normalno je da je tako, jer su tamburaši ti koji su te pesme najčešće i svirali. Ipak, pominju se i u onim pesmama koje se ne spadaju u opus tamburaške muzike. Tamburaši mogu da odsviraju sve, tako da sve pesme mogu da budu tamburaške, ali često se desi da pesme koje pevaju o tamburašima nisu snimljene sa tamburašima. Postoji nekoliko mega-hitova narodne muzika koji upravo pevaju o tamburašima.

Toma Zdravković – Tamburaši, tamburaši

Čuveni hit još čuvenijeg i neprevaziđenog dojena narodne muzike Tome Zdravkovića, danas se nalazi na svim spiskovima i listama kada je u pitanju odabir kafanskog repertoara. Pesma dobro znana i omiljena već više od 40 godina govori o ljubavi i lečenju ljubavnih rana muzikom. Toma je o tome najlepše pevao i vrlo dobro znao zašto su baš tamburaši ti koji smiruju dušu momka nesrećno zaljubljenog u prelepu Miru.

Halid Bešlić i Legende – Tamburaši tiho svirajte

Relativno novija pesma, vrlo brzo je prihvaćena kao tamburaški evergreen. Ovaj neponovljivi duet vrlo odabranim rečima tamburaše pominje opet u svojstvu „lekara“ ili leka za dušu i sve ono što boli kada ljubav ne ide u pravom smeru. Pesma govori o jednom od najjačih oružja koje imaju tamburaši – tihom sviranju.

Aca Lukas – Imate li dušu tamburaši

Folk zvezda ovih prostora Aca Lukas svojevremeno je pevao o tamburašima. Njegove pesme pevaju često o velikom bolu i tuzi, kao i kafani kao leku. U ovom slučaju tamburaši su ti koji taj bol ne smiruju jer sviraju pesme koje samo podsećaju na neuspelu ljubav i uspomene iz srećne prošlosti.

Marinko Rokvić – Ej cigani, braćo, tamburaši

Pesma o čuvenoj pesmi „Oj, Jelo,Jelo, Jelena“ govori koliko je u našem narodu ova pesma omiljena ali i da svako ima neku Jelenu kojoj ove pesma bude posvećena! Pevač narodne muzike Marinko Rokvić ispričao je priču o zaljubljenosti jednog  momka, koji dugo nikoga ne ljubi, i jedne Jelene, zbog čije ljubavi je tamburašima rečeno da više tu pesmu ne sviraju!

Želite da Vaša svadba, rođendan, krštenje deteta ili neka druga proslava prođu u nezaboravnom provodu, veselju i pozitivnim vibracijama? Na prvi pogled, deluje kao da samo treba da pozovete rodbinu i prijatelje, zakažete muziku i restoran sa dobrom kuhinjom, i stvar je rešena. Ipak, u svemu tome postoji redosled prioriteta kada je u pitanju uspešnost proslave. Bezkompromisno, muzika je na prvom mestu!

Muzika

Svaka uspešna proslava počiva na dobrom raspoloženju gostiju! Ono se postiže dobrom muzikom. Dobra muzika nije samo dobra svirka, već i pravi odabir repertoara, pozitivna energija muzičara i umeće da se dobre emocije prenesu na Vaše zvanice! Zašto su tamburaši pravo rešenje za svaku proslavu? Jedan od razloga je taj što se na repertoaru većine tamburaških sastava nalazi ogroman repertoar, koji zadovoljava ukuse većine ljudi na ovim prostorima! Danas su tamburaši opremljeni modernim ozvučenjem i najčešće nije problem da odrade i veće skupove. Takođe, muzika svirana na tamburama ne može biti napadna. Često čujemo komentare sa svadbenih veselja, da je bilo lepo, ali “nije moglo da se razgovara zbog preglasnog benda”. Odabirom dobrih tamburaša se to neće desiti, jer većina njih zna da oceni koji je volumen optimalan da zadovolji one koji bi da se provesele, a ne spreči one koji bi da proćaskaju sa rođakom ili poznanikom, koga godinama nisu videli. Greška u unajmljivanju bendova može biti i ta što većina električnih orkestara interpretira jednu vrstu muzike, sa akcentom na nove pesme, bez obzira što je Vaša proslava prilika za veselje, a ne koncert tribute benda nekog od novijih izvođača. Odabirom tamburaškog sastava je takav problem prevaziđen, jer iskusni tamburaši sviraju vesele pesme,a ne isključivo momentalno popularne, kada je u pitanju narodna muzika.

Tamburaši i moderni bendovi

U slučaju da Vas srce više vuče ka pop rok muzici, i “tvrđem, zabavnjačkom zvuku”, postoji rešenje i za to! Mnogi bendovi rade u kombinaciji sa tamburaškim orkestrima, a na našem sajtu možete pronaći iskombinovane sastave pop-rok bendova i tamburaša. Ovakve opcije ne mogu da budu pogrešan izbor, jer svima nude ono što žele da čuju. Narodnjački bendovi, ili bendovi koji “sviraju sve”, odavno su izašli iz trenda, kombinacija zabavnjačkog sastava i tamburaškog orkestra svaku svadbu upotpunjuje da ni jedan gost ne može da kaže da je ostao uskraćen, bar što se muzike tiče! Najčešće je na Vama da odlučite koliko i kada će svirati tamburaši, a koliko i kada bend. Ukoliko poznajete svoje goste, a i znate šta želite, lako ćete doneti odluku o samoj organizaciji trajanja i termina nastupa jednog i drugog sastava. Taman kada se svi zasite  i umore od đuskanja uz svetske i domaće hitove, tamburaši dođu kao pravo osveženje, i ponovo podižu svadbu na noge! Onog momenta kada pijani teča krene da “davi” sve goste svojim narudžbinama pesama koje gotovo da niko ne zna, tamburaši mogu da završe i da opet nastupi bend! Naravno, uvek je pravi izbor da sam kraj odrade tamburaši!

Kaže jedan bećarac:

Blago onoj koja svirca ima

Ta se dama naspavala sama

 

Nije ovaj stih džabe nastao, to može posvedočiti svaka dama koja je imala prilike da se zabavlja sa muzičarem. Ako rešite da svoj život podelite sa tamburašem, pored činjenice da često spavate same, morate da prihvatite još nekoliko stvari:

On će često odlaziti na spavanje kada vi ustajete. Ponekad ćete pomisliti da vam je kuća podeljena na dve prilično udaljene vremenske zone, gde vi živite u jednoj, a vaš izabranik i njegova tambura u drugoj.

Što se tiče zajedničkog vremena tokom vikenda, verovatno je veća šansa da će se desiti da na nekoj svadbi svi u kolu iz prve potrefe na koju stranu treba da idu, nego da vas dvoje imate neko vreme za vas. Gledajte sa vedrije strane, posvetite to vreme sebi, vidite se napokon sa onom drugaricom sa kojom se dogovarate sto godina, pročitajte onu knjigu koja vas baš zanima, ali nikako ne stižete i obavezno kupite one cipele koje vam se toliko sviđaju, iako vam možda nisu baš neophodne. Pa ne svira on svaki vikend za džabe.

Možda najteže od svega sa čime se morate pomiriti ako je izabranik Vašeg srca tamburaš jeste činjenica da nećete moći da mu prigovarate svaki put kada ode u kafanu, jer je to njegov posao. Pa kako se izboriti sa ovim osnovnim ženskim porivom koji nam je tako duboko urezan u gene, da mora biti da je postojao i pre nego što je kafana izmišljena?! I još važnije, zbog čega?

Iz nekoliko prostih razloga. Imati tamburaša pored sebe znači imati nekoga ko zna da vas uvek razveseli i oraspoloži. Nekoga ko iz rukava izvuče tekst neke pesme koja savršeno opisuje gotovo svaku situaciju u kojoj se nađete i time vam popravi dan. Nekoga ko ume da se i sam veseli kada je prilika za slavlje i veselje, da zapeva pred svima, ali da one najlepše i najnežnije reči pesama posveti samo vama.

I zato, kao odgovor na bećarac sa početka:

Blago meni s mojim tamburašem

Osmeh pesmom stavi mi na lice

Kad zvuk tambure kućom se zaori

Sve moje brige postaju sitnice

 

Blago meni s mojim muzičarem

Veseljak je u srcu i duši

Volim ga, voli i on mene

Šta više od toga život treba da mi pruži

Kada kažemo tamburaški orkestar, logično je da pomislimo na muzički sastav koji čine tamburaški instrumenti – tambure. Ipak, postoji više vrsta tamburaškog orkestra, koji se najčešće razlikuju po instrumentima koje uključuju, ali i po broju članova. U literaturi se sastav od najmanje 8 ljudi, koji sviraju na tamburaškim instrumentima, smatra tamburaškim orkestrom. Takvu ekipu treba da čine dva primaša, dva basprimaša, e basprimaš, čelista, basista (begešar), i kontraš. Nažalost, malo je ovakvih orkestara i najčešće su tamburaški orkestri samo oni veliki, radijski, gradski, kojih takođe nema mnogo u Vojvodini. Ipak, tambura i tamburaška muzika nalaze načina da budu voljene i prisutne među njihovim ljubiteljima kroz manje sastave. Iz praktičnih razloga, mali tamburaški sastavi broje mnogo manje ljudi nego što bi jedan zvaničan orkestar trebalo da ima.

Broj ljudi

Broj članova tamburaškog orkestra varira i zavisi od mnogo faktora, ali na „terenu“ najčešće srećemo orkestre koji broje između 4 i 6 članova. Teško je da sastav od 3-4 ljudi sačinjava tamburaški orkestar, zato je naziv tamburaška „banda“ često primereniji i svima drag.  Često orkestri svoj broj prilagođavaju u zavisnosti od potreba angažmana, pa u manjim sastavima nastupaju na manjim proslavama ili lokalima, a veće, kompletnije ekipe nastupaju na ozbiljnijim druženjima, u restoranima ili na festivalima.

Instrumenti

Danas je gotovo obavezan deo tamburaškog orkestra harmonika. Od kako je novokomponovana muzika uzela maha među publikom i ljubiteljima kafana, tamburaški orkestar morao je tome da se prilagodi. Iako vrsniji umetnici sviraju narodnjake bez problema na tamburama i to često bolje zvuči nego na harmonici, očekivanja tržišta su malo drugačija. Pored harmonike, tamburaška banda često uključuje i neki od klasičnih instrumenata, kao što su violina ili klarinet, a Beograđani neretko tamburašima umeju da nazovu i orkestar koji ne sadrži ni jedan tamburaški instrument. Ipak, uporni ljubitelji tambure ne odustaju od toga da ona ipak treba da bude prisutna u orkestrima, a zaista bez nje to nije isti užitak.

Vokali

U tamburaškom orkestru postoji jedno pravilo – svi pevaju! Retki su oni orkestri u kojima samo jedan ili dva člana pevaju. Osećaj za kolegijalnost nameće potrebu za pevanjem i onima sa slabijim vokalnim mogućnostima. Ipak, u svakom orkestru postoji onaj jedan „ćutolog“, koji se najčešće sramoti da peva ubeđen u loš kvalitet svog glasa. Najsrećniji je onaj tamburaški orkestar čiji svi članovi bar ponekad i bar stidljivo pevaju.

Publika i mušterije

„Klijenti“ tamburaških orkestara su svi! Neki su to shvatili ili osećali od početka, a neki, najčešće mlađi, to još uvek ne znaju. Pre ili kasnije svako će planski, neplanski, očekivano ili ne da bude mušterija neke tamburaške bande i teško da to neće poželeti da ponovi, naročito ako je tamburaški orkestar na koji je naišao pogodio baš njegovu „žicu“.

Davno su tamburaši spevali pesme o gradu na Dunavu. „Kraj tamburaša i dobrog vina“ već dugo prolaze devojke što „nose suknje kratke“, a jedna od njih je baš ona „lepa Novosađanka“, „Milica najlepša Sremica“, koju na tvrđavi zabavlja „8 tamburaša s Petrovaradina“.  Ne govore samo pesme, nego se Novi Sad spaja sa tamburašima i u kafanama, ali i velikim orkestrima, koji postoje već decenijama u glavnom gradu Vojvodine. Dokle se prostire pogled u prošlost srpske Atine, dotle se i čuju zvuci tambura. Orkestar Vase Jovanovića i Marka Nešića na početku 20. veka, postavlja temelje razvoju tamburaške kulture, da bi Sava Vukosavljev i Isa Hadnađev učvrstili tamburaše kao novosadski simbol osnivanjem Velikog tamburaškog orkestra Radio-televizije Vojvodine 1957. godine.

Veliki orkestri iznedrili su plejadu vrsnih tamburaša, koji postavljaju nove standarde u sviranju, ali i nastupaju po gradskim kafanama i na taj način dolaze u direktan dodir sa svojom publikom. U Jugoslaviji, gotovo da nije bilo kafane u gradu koja nije imala angažovan tamburaški sastav, a „bande“ su često brojale i osam članova. U krizi devedesetih godina situacija sa tamburašima u gradu se znatno promenila. Na žalost, često je tambura zamenjena nekom drugom, novonastalom vrstom muzike, a mnogi Novosađani, mlađi naročito, izgubili su kontakt i interesovanje za panonsku kraljicu.

Poslednja decenija donosi nove nade za tamburašku muziku u gradu. Osnivaju se veliki tamburaški orkestri pri kulturno umetničkim društvima, kao i škola tambure, a ona ulazi i u osnovne i srednje muzičke škole u gradu i na taj način konačno dobija priznato mesto koje joj i sleduje. Popularnost tamburaša obnovljena je i time što su mnogi kafići, restorani i klubovi odabrali baš ovu vrstu muzike, a moderni i mladi tamburaši prilagodili su se izmenjenom repertoaru i malo drugačijem ukusu publike.

Tamburica fest, najveći svetski tamburaški festival, održava se svakog juna na Petrovaradinskoj tvrđavi i okuplja veliki broj ljubitelja i poštovalaca panonske kraljice iz celog sveta. Mnogi od tamburaša zadužili su ovaj grad, jer su zaslužni što je baš Novi Sad dobio privilegiju da se naziva prestonicom tambure.

Često se desi da ste nenadano privilegovani da vam tamburaši odsviraju pesmu pa vašoj želji, ali vam u tom trenutku ni jedna pesma ne pada na pamet. Mnogi se već godinama unazad u ovakvim situacijama potpomažu raznim aplikacijama na mobilnim telefonima. Ipak, ništa ne može da zameni onaj osećaj, kada zaista želite da čujete vašu omiljenu pesmu, a dobri tamburaši iskusno dočaraju baš one zvuke koje ste želeli da čujete. Oni, još iskusniji će znati koje note prijaju vašem uhu i pre nego što izgovorite naziv pesme. Ali, nažalost, razne situacije ne dozvoljavaju nam taj luksuz svaki put. Ukoliko smo u mogućnosti i izbor pesme je na nama, treba da znamo sledeće stvari.

Ne spuštajte atmosferu

Možda je vaša omiljena pesma baš ta, prava tamburaška, meraklijska, lagana i emotivna, a baš ti tamburaši iznose svaku notu punim srcem. Postoji jedna prepreka. Svi su na nogama! Veselje je na vrhuncu, ko zna koja čaša je na redu, a tamburaši znaju posao. Atmosfera vas nosi, i želite da okitite tamburu i zapovedite što vam je na srcu. U tim momentima to ne sme biti pesma bez ritma, u „rubatu“, ili neka druga vrsta tužbalice. Kada se štikle ponovo obuju, naruči se nova tura, a fajront počinje da se nazire, pravi je momenat za jednu „Pukni zoro“,“Žal“ ili evergreen poput „Salaša na severu Bačke“.

Naručite tamburašku pesmu

Ljudi često misle da se tamburaška muzika svodi na Zvonkov repertoar, starogradsku pesmu i bećarac. Na terenu je priča malo drugačija. Današnji tamburaši često raspolažu nepreglednim repertoarom, koji zalazi u domene zabavne, pop-rok muzike, dotiče klasična dela, čuva tamburaško ime, sa novokomponovanom domaćom muzikom i „narodnjacima“. Turbo-folk hitovi odavno su ušli u kafane, poput Tominih, Džejevih, pa i Rođinih remek-dela, toliko da su već postali obavezni deo tamburaškog repertoara. Čak i Cecini hitovi nisu problem vrsnim tamburašima i iznesu ih nekad bolje od originala. Ipak, razlika između kafanske muzike, savremenih narodnjaka i onoga što se naziva moderni turbo-folk itekako postoji. Taj muzički žanr se razvio tako da na tamburaškim instrumentima i nije moguće odsvirati određene kompozicije. Ali one i po svojim tekstovima, zvuku i mnogim drugim elementima kafani i ne pripadaju. Očekujte od tamburaša mnogo, ali ne i sve. Poručite im Tozovca ili Cuneta, ne možete da pogrešite.

 

Siguran izbor

Ukoliko su vam memoriju zauzela lepa sećanja iz prošlosti, (što se često desi kada tamburaši „ubodu žicu“) i zaista ne možete da se setite pesme koju biste im poručili, a niste na internetu (jer ste u društvu), sledeće pesme uvek mogu da nađu svoje mesto za vašim stolom.

1. Pukni zoro

Pesma koja pogađa sve zdrave emocije čoveka – ljubav između muškarca i žene, radost života, vezanost za majku i patriotizam. Iako nije tradicionalna, gotovo čim je nastala postala je evergreen srpske muzike. Mnogi ne znaju da je njena prva verzija odsvirana baš na tamburama.

2. Stanite dani, stanite noći

Iako reči ove pesme podsećaju na prolaznost, osećanja koja ona budi i njen energičan ritam uvek će podići ceo sto na noge. Pesma govori o ljubavi prema životu, a tamburaši i kafana taj život potvrđuju.

3. Moja mala nema mane

Možda zazvuči kao kliše, ali ova pesma uvek „pali“. Ako želite da „pokrenete masu“, ili da održite veselu atmosferu, ova pesma je pun pogodak. Njena snaga pokreće kafanu, a ona uvek može da bude posvećena nekoj dami, i svaka će joj se obradovati. Pored svega, tamburaši je vole kao jednu od tamburaških himni i uvek zvuči dobro na žicama.

4. Sevdah

Spoj vaše omiljene sevdalinke i tamburaškog zvuka, uz dobar tamburaški štim može da stvori pravu magiju! Tamburaši sevdalinku često osete na poseban način, a pred vašim očima će se za čas stvoriti prelepa Emina, osetićete miris karanfila, merak šljivove rakije, šum Drine ili Neretve, i onako snažnu emociju koja je opevana samo u sevdalinkama.

5. Da se opet rodim

Da je Sinan znao da će ova pesma da postane ovakav hit, možda nas ne bi prerano napustio. Ostale su mnoge pesme iza njega, ali retke su one koje se zapravo uklapaju u kafanu i leže tamburašima. Ipak, jedna od njih nepovratno ulazi u redovan kafanski repertoar. Na prvo slušanje reklo bi se da pesma nema šta da traži na tamburaškim žicama, međutim, osećanja koja se osete u njenoj temi zapravo samo na tamburama mogu da budu tako jasna.
Na kraju sve se svodi na emociju, jer tambure i tamburaši to i jesu. Poslušajte svoje srce i prenesite na tambure, nećete pogrešiti u izboru pesme.

Tamburaši tradicionalno čine boemsku atmosferu koja se uvek oseća u Šapcu. Nema pesme o gradu na Savi u kojoj se ne pominje kafana, vino, ljubav i muzičari, a Čivijaši ovaj trend nastavljaju i u današnje vreme. Veliko osveženje u šabačkom kafanskom životu su tamburaši Dobra Banda i, sada već kultni restoran, Mali Balkan. Spoj ovog tamburaškog orkestra i gostoprimstva koje se oseća samo u Malom Balkanu čine noćni život u Šapcu ispunjenim toliko da se i oni koji nisu planirali, zadržavaju do samog fajronta. 

Pitali smo Šapčane šta ih najviše privlači u ovoj atmosferi i gotovo svi se slažu da upravo kombinacija restorana kakav je Mali Balkan i tamburaškog orkestra kakav je Dobra Banda vuče da svakog vikenda dođu i provesele se. Pravi boemi najbolje znaju kakvu privilegiju i prednost ima Šabac, svakog petka i subote. Ali Mali Balkan i njegovi tamburaši okupljaju sve, ne samo boeme. U ovaj duo zaljubljeni su i mladi parovi, porodice koje proslavljaju razne lepe trenutke, drugovi iz klupe koji obeležavaju novu godišnjicu, „starija ekipa“ čije iskustvo govori o njihovom izboru, momci koji se samo uz prave tamburaše dobro momče, i naravno neizostavne lepe Šapčanke, koje se uvek damski vesele onako kako samo one umeju. Za dobar provod  i još bolju uslugu u Malom Balkanu daleko se čulo. Ljubitelji tamburaša i dobre kafanske atmosfere iz raznih krajeva sve češće navrćaju u Šabac, da vikend iskoriste na pravi način. Tamburaši to vrlo dobro znaju, zato je njihov repertoar prilagođen gotovo svima i za svačiji ukus. Ipak, Čivijaši se najbolje vesele uz starogradsku muziku, ali i uz najlepše i najslavnije pesme njihovih legendarnih sugrađana, Šabana Šaulića i Ljube Aličića. 

Vojvođanski pedantni zvuci tamburaša, sa toplinom šabačkog gostoprimstva i dobrog ukusa, nikoga nisu ostavili ravnodušnim. Svako treba da dodje i da se uveri zašto ovaj restoran nosi epitet najboljeg, i zašto je Dobra Banda, mnogo više nego dobra.