Kada kažemo tamburaški orkestar, logično je da pomislimo na muzički sastav koji čine tamburaški instrumenti – tambure. Ipak, postoji više vrsta tamburaškog orkestra, koji se najčešće razlikuju po instrumentima koje uključuju, ali i po broju članova. U literaturi se sastav od najmanje 8 ljudi, koji sviraju na tamburaškim instrumentima, smatra tamburaškim orkestrom. Takvu ekipu treba da čine dva primaša, dva basprimaša, e basprimaš, čelista, basista (begešar), i kontraš. Nažalost, malo je ovakvih orkestara i najčešće su tamburaški orkestri samo oni veliki, radijski, gradski, kojih takođe nema mnogo u Vojvodini. Ipak, tambura i tamburaška muzika nalaze načina da budu voljene i prisutne među njihovim ljubiteljima kroz manje sastave. Iz praktičnih razloga, mali tamburaški sastavi broje mnogo manje ljudi nego što bi jedan zvaničan orkestar trebalo da ima.
Broj ljudi
Broj članova tamburaškog orkestra varira i zavisi od mnogo faktora, ali na „terenu“ najčešće srećemo orkestre koji broje između 4 i 6 članova. Teško je da sastav od 3-4 ljudi sačinjava tamburaški orkestar, zato je naziv tamburaška „banda“ često primereniji i svima drag. Često orkestri svoj broj prilagođavaju u zavisnosti od potreba angažmana, pa u manjim sastavima nastupaju na manjim proslavama ili lokalima, a veće, kompletnije ekipe nastupaju na ozbiljnijim druženjima, u restoranima ili na festivalima.
Instrumenti
Danas je gotovo obavezan deo tamburaškog orkestra harmonika. Od kako je novokomponovana muzika uzela maha među publikom i ljubiteljima kafana, tamburaški orkestar morao je tome da se prilagodi. Iako vrsniji umetnici sviraju narodnjake bez problema na tamburama i to često bolje zvuči nego na harmonici, očekivanja tržišta su malo drugačija. Pored harmonike, tamburaška banda često uključuje i neki od klasičnih instrumenata, kao što su violina ili klarinet, a Beograđani neretko tamburašima umeju da nazovu i orkestar koji ne sadrži ni jedan tamburaški instrument. Ipak, uporni ljubitelji tambure ne odustaju od toga da ona ipak treba da bude prisutna u orkestrima, a zaista bez nje to nije isti užitak.
Vokali
U tamburaškom orkestru postoji jedno pravilo – svi pevaju! Retki su oni orkestri u kojima samo jedan ili dva člana pevaju. Osećaj za kolegijalnost nameće potrebu za pevanjem i onima sa slabijim vokalnim mogućnostima. Ipak, u svakom orkestru postoji onaj jedan „ćutolog“, koji se najčešće sramoti da peva ubeđen u loš kvalitet svog glasa. Najsrećniji je onaj tamburaški orkestar čiji svi članovi bar ponekad i bar stidljivo pevaju.
Publika i mušterije
„Klijenti“ tamburaških orkestara su svi! Neki su to shvatili ili osećali od početka, a neki, najčešće mlađi, to još uvek ne znaju. Pre ili kasnije svako će planski, neplanski, očekivano ili ne da bude mušterija neke tamburaške bande i teško da to neće poželeti da ponovi, naročito ako je tamburaški orkestar na koji je naišao pogodio baš njegovu „žicu“.