Davno su tamburaši spevali pesme o gradu na Dunavu. „Kraj tamburaša i dobrog vina“ već dugo prolaze devojke što „nose suknje kratke“, a jedna od njih je baš ona „lepa Novosađanka“, „Milica najlepša Sremica“, koju na tvrđavi zabavlja „8 tamburaša s Petrovaradina“. Ne govore samo pesme, nego se Novi Sad spaja sa tamburašima i u kafanama, ali i velikim orkestrima, koji postoje već decenijama u glavnom gradu Vojvodine. Dokle se prostire pogled u prošlost srpske Atine, dotle se i čuju zvuci tambura. Orkestar Vase Jovanovića i Marka Nešića na početku 20. veka, postavlja temelje razvoju tamburaške kulture, da bi Sava Vukosavljev i Isa Hadnađev učvrstili tamburaše kao novosadski simbol osnivanjem Velikog tamburaškog orkestra Radio-televizije Vojvodine 1957. godine.
Veliki orkestri iznedrili su plejadu vrsnih tamburaša, koji postavljaju nove standarde u sviranju, ali i nastupaju po gradskim kafanama i na taj način dolaze u direktan dodir sa svojom publikom. U Jugoslaviji, gotovo da nije bilo kafane u gradu koja nije imala angažovan tamburaški sastav, a „bande“ su često brojale i osam članova. U krizi devedesetih godina situacija sa tamburašima u gradu se znatno promenila. Na žalost, često je tambura zamenjena nekom drugom, novonastalom vrstom muzike, a mnogi Novosađani, mlađi naročito, izgubili su kontakt i interesovanje za panonsku kraljicu.
Poslednja decenija donosi nove nade za tamburašku muziku u gradu. Osnivaju se veliki tamburaški orkestri pri kulturno umetničkim društvima, kao i škola tambure, a ona ulazi i u osnovne i srednje muzičke škole u gradu i na taj način konačno dobija priznato mesto koje joj i sleduje. Popularnost tamburaša obnovljena je i time što su mnogi kafići, restorani i klubovi odabrali baš ovu vrstu muzike, a moderni i mladi tamburaši prilagodili su se izmenjenom repertoaru i malo drugačijem ukusu publike.
Tamburica fest, najveći svetski tamburaški festival, održava se svakog juna na Petrovaradinskoj tvrđavi i okuplja veliki broj ljubitelja i poštovalaca panonske kraljice iz celog sveta. Mnogi od tamburaša zadužili su ovaj grad, jer su zaslužni što je baš Novi Sad dobio privilegiju da se naziva prestonicom tambure.