Category: Uncategorized

Ova situacija je svima već postala teško podnošljiva. Ali karantin ima i svoje dobre strane. Jedna od njih je što odjednom imamo vremena za sebe. Eto prilike da pročitamo nešto, pogledamo dobar film ili seriju i što je najvažnije posvetimo se malo muzici. Napravili smo jednu muzičku listu pravila koju bismo preporučili tamburašima da na nekoliko načina kvalitetno iskoriste ove slobodne sate.

1.Tamburaški standardi

Svima je jasno da veliki procenat tamburaša, milom ili silom prilika svira svakakvu muziku po najmanje tamburašku. Nažalost, često je i klijentela takva, da u kafani naručuje samo narodnjake, ili neke druge muzičke pravce koji su potpuno strani tamburašima. Zato tamburaši skidaju takve pesme, i moraju da ih slušaju. Evo prilike da se podsetimo starih dobri starogradskih hitova, pa i zaboravljenih pevača, pesama, orkestara. Evo nekih predloga:

https://www.youtube.com/watch?v=vZpCbkmEOFU

https://www.youtube.com/watch?v=ddnJ2vZLHdU&t=330s

2. Redovan tamburaški repertoar

Da li vam se desi da poslušate pesmu koju inače stalno svirate, i shvatite da je svirate pogrešno? To nije tako redak slučaj, zato bi valajlo s vremena na vreme baciti uho na one pesme koje kao tamburaši, stalno sviramo. Možda baš tada otkrijemo da sve vreme pogrešno sviramo neku pessmu. To pogrešno ne mora da znači i da nije dobro, ali prosto nije kao što je napisano.

3. Tamburaši uživo

Uvek je dobro poslušati nove izvedbe i snimke. Preferiramo tamburaše koji su se pokazali kao kompetentni da postavljaju pravila i menjaju neke stvari. Zato uvek volimo da poslušamo Veliki taburaški orkestar RTV kada pojave neki novi njihovi snimci, sa kojih uvek možemo nešto da naučimo. Recimo:

4. Drugi žanrovi

Tamburaši često ne slušaju drugačiju muziku osim narodne i starogradske. To ume da bude veliki problem, ako su nekad prinuđeni da se uklope u neku izvedbu Bitlsa, Frenka Sinatre, džez standarda ili neke modernije muzike. Naš topao predlog je da se što više šara u žanrovskom smislu i da se vidici maksimalno šire. U turbofolku se ne može baš mnogo toga naučiti, a od tamburaša se mnogo očekuje, i tamburaši svašta treba da znaju da odsviraju, kako zbog mušterija tako i zbog sebe samih.

 

 

Pandemija covid-19 donela je sasvim druge uslove za život na celoj zemaljskoj kugli. Tako i tamburaši ostaju, hteli ne hteli, kod kuće, umesto da večeri provode u svom prirodnom habitatu – kafani. Ali avaj, svi se nadamo brzom prolasku ove krize i ne klonemo duhom! To su dokazali mnogi tamburaši koji su sa svojim kolegama, svako iz svog doma nešto ipak odsvirali. Naišli smo na veliki broj snimaka koji su sačinjeni putem različitih aplikacija, tako da u kadru imamo čitav tamburaški orkestar. Ovo nije slučaj samo sa tamburašima, već su društvene mreže u ovo vreme preplavljene ovakvim kolažima, u čemu su se oprobali mnogi orkestri i bendovi po svetu. Tamburaška duša ne može lako da miruje, iako smo svi svesni da je najbolje da ostanemo kod kuće. A znamo i da tambure ne vole da skupljaju prašinu već treba da se sviraju kako bi same bile srećne. Izabrali smo četiri najupečatjivija ovakva tamburaška snimka koji su se pojavili ovih dana na internetu, pa smo rešili da to podelimo sa vama.

1.La Banda

Vredne Novosađanke ne gube vreme u karantinu. Donose nam radost i razbibrigu u ovim teškim vremenima. Njihove tamburaške obrade pop hiova uvek su nam simpatične, naročito na ovaj način:

2. Koprive i Tvrtko Vujić

Veoma interesantan spoj udaraljki i tambura u vreme korone može samo da je otera! Još ako nam tamburaški sastav priča uvek zanimljivu priču o Sojki ptici, zaista ne možemo da brinemo, već nam se samo javljaju ideje u koju ćemo kafanu prvo da odjurimo kada prođe ovo. Uživajte:

3. Jacques Houdek

Ovaj mlad i markantan pevač ne prestaje da nas oduševljava. Ova kombinacija je ubedljivo jedno od nejlepših iznenađenja. Obrada čuvene starogradske pesme Sama si ti, a sam sam i ja u interpretaciji ovog božanstvenog vokala ne može nikoga da ostavi ravnodušnim. U moru novokomponovane, često ne tako kvalitetne muzike, nešto tamburaško, a moderno i zaista vrhunski izvedeno!

4. Veliki tamburaški orkestar RTV

I na kraju da začinimo sa našim omiljenim velikim tamburaškim orkestrom. Svaka njihova izvedba je vrhunska, a svoj profesionalizam pokazuju i u ovim teškim uslovima. Topline njihovog tona i iskrene emocije kakve samo tamburaši  imaju ne manjka nikada pa ni sad:

https://www.youtube.com/watch?v=1mH97GMK8fc

Kada kažemo Janika Balaž, prvo što nam padne na pamet je tamburaška muzika. A sa druge strane kada kažemo tambura, nekako nam prođe kroz glavu i ovo ime. Pored Zvonka Bogdana, Janika predstavlja jedan od simbola tambure, ali i mnogo više od toga – on reprezentuje čitavu jedanu kulturu i jedan period istorije naših prostora

Ko je bio Janika Balaž?

Janika (Jovan) Balaž je rođen u Lukinom Selu u blizini Zrenjanina 23. decembra 1925. godine. Ako uzmemo u obzir da mu je deda bio poznati peštanski cimbalist, otac tamburaš, a deda po majci, Slovak, svirao kontrabas u crkvi, Janiki je bilo predodređeno da bude muzičar. Počeo je svirati sa šest godina na očevoj tamburi, a ubrzo dobija i svoju. Janikina majka je povela sina sa sobom i kupila mu prvu tamburu u Bačkom Gradištu. U povratku za Bečej, Janika je već stekao simpatije saputnika u vozu svirajući “Kad se Cigan zaželi medenih kolača” i “Boci, boci tarka”. Tada je zaradio i prvih osam dinara, za koje je govorio da su najlakše zarađene para, za najlošiju izvedbu koje je ikad dobio.

Muzičko obrazovanje

Sa osam godina počeo je da šegrtuje u kafani koja se zvala “Udruženje malih bogataša” u Bečeju. Počeo je od nameštanja stolica i čišćenja, da bi kasnije imao zaduženje da naštima i briše instrumente. Prvu bandu je formirao sa bratom i jednim drugom oko 1935. godine. Učio je da svira više instrumenata, kako bi mogao da menja kolege i u svom i u drugim orkestrima. Violinu je učio kod njemu najdražeg učitelja Dežea Hevešija, ali ubrzo prelazi na tamburu, koju uči od poznatog tamburaša Imre VinceaTakođe pohađa časove i kod Ise Hadnađeva, od koga po najviše dobija znanje iz oblasti klasične muzike. Po dolasku u Suboticu i Horgoš, gde narednih sedam godina nastupa sa gupom “Braća Kozaci”, i gomila svoje znanje mađarskih pesama, učivši od Bele Lakatoša i drugih umetnika.

Profesionalna karijera

Prvi profesionalni tamburaški orkestar u kom je nastupao Janika Balaž je orkestar Radio Titograda. Mali Maćika, tada jedan od najboljih primaša, Janika, i još nekoliko tamburaša iz Subotice odlaze u Crnu Goru, na poziv Radija. Janika je u Podgorici pekao zanat u dva radijska orkestra – sinfonijskom, na violini, i tamburaškom na primu. U Novi Sad dolazi 1951. godine gde se zapošljava u Radio Novom Sadu, i  ostaje do svoje penzije, 1987. godine. Koncertmajstor Velikog tamburaškog orkestra postaje po njegovom formiranju 1957. godine, a pod dirigenstsko palicom velikog Save Vukosavljeva.

Janika je formirao mali tamburaški sastav 1962. godine, sa kojim je krenuo da tezgari po novosadskim kafanama. Upravo ovaj mali “tezgaroški” sastav doneo je Janiki slavu, o kakvoj nije ni sanjao. Banda je svoje prve nastupe imala na Ribarcu, zatim na Tekijama, a od 1966. na Petrovaradinskoj tvrđavi, gde se ova čaobna tamburaška priča zaokružila i postala jedna od najvećih vojvođanskih legendi. Slikar Ratko Šoć, je ovoj bandi dao naziv “Osam tamburaša”, 1975. godine jedne pijane večeri. Tada je i napisao stihove čuvene pesme, koja postaje neformalna tamburaška himna, ali i jedan od simbola grada Novog Sada.

Svetska slava

Iako je Janika obeležio jedan period i postao ikona tamburaške kulture na ovim prostorima, malo je poznata njegova karijera van granica tadašnje države. Put do šire popularnosti Janika i njegovi tamburaši počeli su učestvovanjem u legendarnom filmskom ostvarenju Saše Petrovića “Skupljači perija”, koji je ovaj tamburaški sastav sa Oliverok Vučo odveo u parisku Olimpiju. Janikini tamburaši su imali ulogu i u kasnijem filmu “Biće skoro propast sveta”. Nakon uspeha ovih filmskih ostvarenja, Janika i njegovih Osam tamburaša s Petrovaradina bili su senzacija širom čitavog sveta.

Uticaj na kulturu

Vrlo brzo, Janika Balaž postaje živa legenda i simbol tamburaške svirke, i svega onoga što ona sa sobom nosi – Vojvodinu, cigansku pesmu, mađarsku romasnu,  novosadske kafane, čarde na Dunavu… Njegov lik postaje ikona koja je inspiracija daljim muzičarima, ali i rediteljima, slikarima, pesnicima i tako dalje. Njegov spomenik danas podseća novosađane i sve koji dođu u Novi Sad na ono što ovaj grad i cela Vojvodina ima, a to je jedan biser koji nosi ime Janike Balaža, i čuva njegovo delo koje će živeti zauvek.

 

 

Izvori

– D. Marković, Jovan Janika Balaž i “Osam tamburaša s Petrovaradina”, 2008.