Category: Tamburaške priče

---

Iz Novog Sada stiže dobra vest za sve ljubitelje tamburaške tradicije! Centar tamburaške kulture Novi Sad vrši upis novih članova svakog radnog dana od 19 časova u prostorijama društva, na adresi Braće Popović 12 u Novom Sadu. Centar poziva roditelje da svoju decu upišu u školu tambure, ali i sve ostale zainteresovane, jer pri Centru tamburaške kulture funkcionišu četiri sekcije:

• Škola tambure “Sava Vukosavljev” – dečiji uzrast
• Omladinski tamburaški orkestar “Marko Nešić”
• Gradski tamburaški orkestar “Vasa Jovanović” – iskusniji svirači, stariji uzrast
• Škola za starije polaznike – orkestar veterana “Cveta Sladić Čiča”.

Centar tamburaške kulture ponosi se brojnim nastupima svih sekcija i festivalskim i drugim ostvarenjima, a najviše uspehom u muzičkoj edukaciji svih svojih članova i očuvanjem tamburaške tradicije i umetnosti. Pored muzičkog, Centar tamburaške kulture ima karakter udruženja ispunjenog druženjem i sticanjem novih prijateljstava, kako među najmlađima, tako i kod starijih članova.

Umetnički rukovodilac i koordinator sekcija je Zoran Bugarski Brica, a njegovi asistenti su Branko Rakić i Branimir Jovanović.

Kontakt telefon Centra je 063/101 25 26

---

Najveći svetski tamburaški festival održaće se ove godine u Novom Sadu od 18. do 21. avgusta. Kao i predhodnih godina organizatori festivala pripremili su zanimljiv i raznovrstan program koji će Novi Sad dodatno istaći u godini predsedavanja ovog grada evropskom kulturom. Dugih petnaest godina Tamburica fest predstavlja centralni događaj vezan za tamburaško izvođašto i umetnost, a ove godine saržaj podrazumeva i druge vidove umetničkog izražavanja. Umesto na Petrovaradinskoj tvrđavi, ove godine festival silazi u sam centar grada i održaće se na Centralnom gradskom trgu. Pogledajte sadržaj ovogodišnjeg Tamburica festa.

Četvrtak 18. 8.

Festival će biti otvoren kulturno-turističkom tamburaškom promenadom u četvrtak u 18 časova, koja će se kretati od Centralnog gradskog trga i izložbe umetničkih radova i fotografija u Prostorijama turističke organizaije Novog Sada (Trg Slobode), ka važnim istorijskim znamenitostima i završnom manifestacijom ispred Menratove palate – sedišta Svetske tamburaške asocijacije. Tamburaši će pratiti tematskim numerama edukativnu prezentaciju turističkih vodiča na kulturnim stanicama. Ono što ovogodišnji festival izdvaja je filmska umetnost. U 20.30 časova na Centralnom gradskom trgu održaće se svetska premijera dugometražnog filma “Zaustavite Dunav i skazaljke stare” turskog režisera Salija Salimija. Mnoge posebno raduje to  da će u  ugostiteljskim objektima u centru grada od 23 časa moći da uživaju u živim nastupima tamburaških bandi.

Petak 19.8.

Najmlađi predstavnici tamburaške umetnosti, dečiji tamburaški orkstar “Čuperak” iz Ravnog Sela  će u 20.30 otvoriti drugi festivalski dan. Nakon njih, u 21 čas uslediće tamburaška mondovizija, takmičenje vokalnih solista iz čak petnaest zemalja, uz pratnju Velikog tamburaškog orkestra RTV, koji će potom održati svoj koncert sa vokalnim solistima. U 22 časa, veče će biti ukrašeno vatrometom, a završiće se dodelom nagrada takmičarima.

Subota 20.8.

Otvaranje trećeg dana festivala takođe je povereno mladima, tamburaškom ansamblu”Vila” iz Novog Sada., čija revija će se održati u 20 časova. Nakon revije mladih tamburaša, u ime Austrije, zemlje prijatelja festivala, publiku i učesnike pozdraviće austrijski ambasador u Republici Srbiji. Tradicionalno takmičenje malih tamburaških sastava počeće u 20.30 časova. Od 21.30 publika će imati prilike da uživa u zvucima ansambla Johan Štraus iz Linca, a tom prilikom nastupiće i svetski poznati solista na citri, dr Vilfrid Šarf. Veče će se završiti svečanom dodelom nagrada i nastupom pobedničkog tamburaškog ansambla.

Nedelja 21.8.

Jedinstveni i do sada neviđeni događaj uslediće poslednjeg dana festivala, u nedelju u 21 h na Centralnom gradskom trgu. Radi se o specifičnom projektu tamburaške filharmonije, koji predstavlja spoj nekoliko velikih orkestara iz Srbije, Hrvatske i Slovenije na čijem će se repertoaru naći neka od svetskih remek dela muzičke umetnosti. Ovako bogat program nam govori da će ovaj jubilarni Tamburica fest nesumnjivo biti poseban doživljaj i interesantan spoj tradicionalnog zvuka, savremenog stvaralaštva i umetničkog izraza.

---

Tužna vest! Iznenadni odlazak čuvenog Momčila Mome Nikolića, najmlađeg člana tamburaškog orkestra Janike Balaža rastužio je sve ljubitelje tamburaške muzike i kulture. Moma Nikolić bio je sin poznatog i proslavljenog begešara Crnog Steve iz Silbaša opevanog u kultnoj pesmi “Jedan stari kontrabas“. Postao je član Velikog tamburaškog orkestra RTNS 1970. godine, a kasnije tamburaškog sastava “Osam tamburaša s Petrovaradina” pod vođstvom Janike Balaža. 1988. godine napušta Novi Sad i odlazi u SAD gde nastavlja da se bavi muzičkom profesijom kao pedagog. Muziku ovog prostora predstavljao je i u Diznilendu, 1996. godine kao interncionalni gost. Dobitnik je američke nagrade “Hall of fame” za negovanje muzičke tradicije svih naroda sa prostora Vojvodine i promociju tamburaške kulture u svetu.

---

Pored Radio-televizije Vojvodine, koja preko šezdeset godina baštini tamburašku tradiciju radom Velikog tamburaškog orkestra, ali i brojnim emisijama i nastupima, zaštita ovog kulturnog elementa sprovodi se i od čeonih ustnova kulture u Vojvodini, poput Arhiva  i Muzeja Vojvodine.

Muzej Vojvodine kao čuvar tamburaške tradicije

Krajem 2021. godine tamburaška praksa upisana je u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, a inicijator i predlagač ovog važnog upisa bio je Muzej Vojvodine. Ova ustanova je bila i domaćin promocije upisa, na kojoj su se okupljenima obratili lider projekta, kustos etnolog Aleksandar Antunović i članovi stručnog tima. Javnost je na ovoj promociji imala priliku da se bolje upozna sa značajem registracije i zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa, ali i da uživa u nastupu mladog tamburaškog sastava Velos.

Muzej Vojvodine nastavlja sa praksom sprovođenja predviđenijh mera zaštite tamburaške prakse preko projekta koji podrazumeva radionice sa decom školskog uzrasta u selu Deronje poznatom po dugoj i živoj tamburaškoj tradiciji. Takođe, 16. juna ove godine u dvorištu Muzeja Vojvodine biće održana promocija knjige Zorana Kneževa “Tamburaške priče od davnina”, u kojoj je autor objedinio veliki broj narativa vezan za život tamburaša iz mnogih mesta Vojvodine.

Tamburaši u Arhivu Vojvodine

Arhiv Vojvodine je prošle i ove godine bio domaćin nekoliko dešavanja kojim je promovisana i tamburaška muzička tradicija. Pomenuta knjiga Zorana Kneževa nekoliko puta je promovisana u dvorištu Arhiva Vojvodine, a poslednji put 18. maja. Promociju je upotpunio astup Gradskog tamburaškog orkestra Centra tamburaške kulture iz Novog Sada, kao i obraćanje čuvenog tamburaša Momčila Nikolića, koji je bio član kultnog sastava “8. tamburaša”. Takođe, deo festivala Rogalj održan je 7. maja u dvorištu Arhiva Vojvodine, gde su pored tamburaša iz Centra tamburaške kulture nastupali i članovi ansambla folklornih igara Vila, KUD Brile iz Beočina i orkestar “Zlatna Suza” iz Dinjaša u Rumuniji.

Aktivnosti pokrajinskih ustanova kulture koje promovišu tamburašku tradiciju spadaju u predviđene mere zaštite koje su definisane u prijavnom dokumentu kojim je ovaj element upisan na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Navedena dešavanja dobar su primer plodne saradnje nosilaca elementa (grupa i pojedinaca) sa zvaničnim institucijama u čije delatnosti spada zaštita kulturnog nasleđa.

---

 

Novosadsku festivalsku ponudu obogatio je prvi festival “Rogalj”, čiji je organizator i vodeći učesnik udruženje Centar tamburaške kulture na čelu sa Zoranom Bugarskim Bricom. Projekat je realizovan u okviru platforme “budućnost Evrope – Novi Sad evropska prestonica kulture 2022”, a centralnu manifestaciju čini muzičko-scensko izvođenje tradicionalnih srpskih igara od strane učesnika programa uz uključivanje meštana i posetilaca. Dani održavanja festivala bili su 07., 08. i 14. maj ove godine.

Na facebook nalogu Centra tamburaške kulture, kao cilj projekta navedena  je promocija i obezbeđenje održivosti nematerijalnog kulturnog nasleđa naše zajednice i etničkih grupa, ne samo lokalne zajednice, u Novom Sadu i Srbiji, već i globalno, kao i promocija i popularizacija života na selu kao zdrave sredine za život i napredak mladih. Takođe, navodi se i čuvanje i negovanje tradicije radi pospešivanja turističkih potencijala lokalnih zajednica i grada Novog Sada i Srbije.

Koncept “Rogalj”

Ono što festival čini specifičnim jeste koncept osmišljen tako da ne postoji tradicionalni oblik scene, već se radi o inkluziji publike u izvođački prostor što je omogućilo svakom posetiocu da na neki način učestvuje u nastupu. Tamburaški orkestri Centra tamburaške kulture izvodili su i gradsku muziku, ali i bili muzička podloga prikazu tradicionalnih dečijih igara koje su nekada izvođene po rogljevima.

Prema rečima Zorana Bugarskog Brice koncept “bez bine” imao je za cilj da prikaže rogalj onako kako je zaista nekad izgledao, sa svirkom, igrom, pesmom, a sve sa ciljem druženja, upoznavanja i integracije zajednice. Ovakav spoj muzike i igre vraća tamburaškoj praksi ulogu muzičke podloge tradicionalnog plesa koju je u prošlosti imala u većoj meri nego danas. Takođe, specifičnost i prednost ovakvog festivala, pored okupljanja velikog broja učesnika, jeste to što je održan na više lokacija – u Novom Sadu, u amfiteatru Arhiva Vojvodine, u Kaću i u Kovilju.

Učesnici

Festival je okupio veliki broj društava, a vodeću ulogu imali su domaćini, tamburaške sekcije Centra tamburaške kulture u Novom Sadu, od dečije do veteranskog sastava. Kulturno-umetnička društva iz Novog Sada, Kaća i Kovilja predstavila su rogalj kada su u pitanju tradicionalne igre, a posebno su bili zapaženi gosti iz Rumunije i Mađarske. Tamburaški zvuk i tradicija među srpskom zajednicom u ove dve susedne zemlje predstavlja važan identitetski simbol, ljubomorno čuvan generacijama u nazad sa ciljem prenošenja na buduća pokolenja. O ljubavi prema tamburi posvedočili su gosti iz Dinjaša kod Temišvara – tamburaški sastav Zlatna Suza, i tamburaški orkestar Banat iz Deske u Mađarskoj. Učešćem ova dva ansambla festival je dobio internacionalni karatker i pružio nam priliku da tamburašku tradiciju shvatimo šire, ne samo kao marker lokalnog identiteta, već i kao srpsko nasleđe van granica naše zemlje.

---

Festival „Tamburica fest” otvoriće svoj dom u Novom Sadu. Kako se očekuje, Muzej „Tamburica festa” biće otvoren početkom avgusta u Menratovoj palati u centru Novog Sada, u Ulici kralja Aleksandra 14, saopštili su organizatori.

Prema rečima dr Jovana Pejčića, direktora i osnivača „Tamburica festa”, taj festival i Svetska tamburaška asocijacija, dobili su svoj dom u kojem će jedinstvenom muzeološkom postavkom, obuhvatiti više od dva veka tamburaške tradicije u Vojvodini.

„Eksponati svih utemeljivača tamburaške kulture, instrumenti, notni zapisi… Mite Oreškovića, Vase Jovanovića, Save Vukosavljeva, Marka Nešića, Janike Balaža i mnogih drugih, biće na jednom mestu”, kazao je Pejčić i pozvao sve koji imaju značajan materijal za muzej, u vidu fotografija, instrumenata, nota i drugog, da daju doprinos.

Najavljeno je da će poseban segment činiti i izložba od oko 150 umetničkih slika, ulja na platnu, nastalih u prethodnih 15 godina na tematskim Likovnim kolonijama ”Tamburicafesta”.

Izuzetan kulturološki značaj

U formiranju muzeja, tamburašima asistira zajednički tim Galerije Matice srpske, Muzeja Vojvodine, Akademije umetnosti, Univerziteta u Novom Sadu, turističkih organizacija Vojvodine i Novog Sada.

Kustos Muzeja Vojvodine Aleksandar Antunović ističe da se značaj Muzeja tamburice ogleda u činjenici da je taj instrument utkan u identitet Novog Sada i Vojvodine a i šire.

„Muzej je, svakako, jedan od produkta šire priče, s obzirom na to da je tamburica nedavno upisana u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbija i da mere zaštite, koje se sprovode, bivaju vidljive. Novi Sad dobija instituciju koja baštini tradiciju i objedinjuje tamburašku praksu svih etničkih zajednica na ovim prostorima, bilo da je reč o pisanim pesmama i kompozicijama bilo kafanskoj muzici”, kaže Antunović.

U lprilogu pogledajte gostovanje Jelene Pejčić, potparolke Tamburica festa i Aleksandra Antunovića, kustosa etnologa u  Jutarnjem programu RTV.

---

Prošlog meseca tamburaška praksa našla se na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije. Inicijator i jedan od realizatora ovog projekta je kustos etnolog iz Muzeja Vojvodine Aleksandar Antunović. Prema njegovim rečima Etnološko odeljenje Muzeja Vojvodine je krajem 2019. godine počelo sa beleženjem i sakupljanjem podataka potrebnih za izradu aplikacionog dokumenta. U predhodne dve godine preiodu okupljen je stručni tim koji je doprineo da se projekat realizuje i da se tamburaška praksa obradi interdisciplinarno.

U ovom procesu obahvaćeno je i formalno i neformalno tamburaštvo i ono je predstavljeno u svim svojim vidljivim dimenzijama. Obuhvaćene su sve zajednice koje u svojim kulturama baštine tamburašku tradiciju –  Srbi, Romi, Bunjevci, Hrvati, Mađari, Slovaci, Rusini i drugi. Tamburaška praksa predstavljena je i kao tradicionalno i kao svaremeno nasleđe sa prostora cele Republike Srbije – ističe Antunović.

Značaj registracije tamburaške prakse

Na pitanje šta tamburaška zajednica može da očekuje od ovog uspeha, naš sagovornik odgovara: “Sada je najvažnije da svi koji na neki način neguju i utiču na očuvanje tamburaške tradicije na tome nastave da rade. Važno je da se sa sprovođenjem mera zaštite definisanim u dokumentu otpočne. Muzej Vojvodine ima planove za dalje promovoisanje i zaštitu taburaškog nasleđa.”

---

Mnogima su puna srca što se situacija sa koronom konačno normalizovala, a otvoreni kafići i restorani u večernjim satima ispunjavaju grad pozitivnim vibracijama. Mnoga mesta su bez tamburaša delovala tužno, čak i sablasno. Ipak, poj tamburaških struna uspeo je da zađe u opustele sale i ispuni ih smehom, radošću i ljubavlju.

Mesta sa tamburašima u Novom Sadu

Pojedina dobro poznata mesta u gradu, poput Aqua Dorie i Plave Frajle postala su utvrđenja tamburaške svirke i navikla su nas da tamo gotovo svakodnevno možemo da slušamo dobru tamburašku svirku. Prestanak pandemije naslućuje da će se u gradu pojaviti još takvih mesta i možemo reći da sada već nije teško pronaći lokalsa živim nastupom tamburaškog sastava. Tamburaši u tim lokalim najčešće nastupaju vikendom uveče. Ipak, iskustvo od prošlog leta uliva nam nadu da ćemo moći da uživamo u tamburaškoj svirci i tokom popodnevnih časova, uglavnom u idiličnim vojvođanskim restoranima salašarskog tipa u Novom Sadu i njegovoj okolini.

Najbolji tamburaši u Novom Sadu

Naše istraživanje pokazuje kakav je stav sugrađana, ali i samih tamburaša o tome koji su najbolji tamburaški sastavi u gradu. Iako na prvi pogled Novi Sad važi za grad sa velikim brojem tamburaša, broj sastava koji postoje u nekom dužem kontinuitetu i nije toliko veliki. Neke bande, poput onih koje nastupaju u gore pomenutim restoranima, važe za poznate i cenjene sastave koje znamo gde možemo čuti. Od onih koji nemaju stalni kafanski angažman izdvajamo veliko osveženje za tamburašku scenu, a to je tamburaški sastav Velos, iako po njihovim rečima sebe smatraju orkestrom za scenske nastupe. Od komercijalnih, a dostupnih bandi možda se najbolje kotira Dobra Banda. Ovaj sastav je stekao reputaciju svirački i profesionalno spremnog za mnoge nastupe i potrebe mušterija, kao što su različiti tipovi proslava, sa ozvučenom ili neozvučenom varijantom nastupa. Kontakt Dobre Bande možete pronaći na našem sajtu.

 

---

Posle duge pauze, tamburaški zvuk se slobodno čuje u našim krajevima. Protekla dva vikenda zabeležili smo veliki broj proslava i dešavanja na kojima su nastupali tamburaši, a po svemu sudeći u ostatku godine nam se smeši mnogo lepih tamburaških svirki, koncerata, veselja i festivala. Ove godine održaće se i 14. po redu Tamburica Fest, najveći tamburaški festival na svetu i najbolji festival etno muzike u Evropi. Ljubitelji tamburaške muzike imaće priliku da uživaju na festivalu od 19. do 21. avgusta. Pored koncertnog dela, festival će biti upotpunjen i različitim kulturnim sadržajima koji su predviđeni za prostor centra Novog Sada i Petrovaradinsku tvrđavu. Festival će početi vožnjom fijakera novosadskim ulicama na kojima će svirati tamburaške bande. Pored glavne bine na tvrđavi, nastupi tamburaša i folklornih ansambala moći će da se vide i čuju i u centru grada. Pored navedenog, posetioci će moći i da se upoznaju sa kulturno-istorijskim znamenitostima grada gde će, takođe, nastupati tamburaški sastavi.

U takmičarskom delu programa natupaće 6 orkestara iz Srbije, SAD, Hrvatske, Slovenije, Mađarske i Rumunije, a u revijalnom delu, publika će imati priliku da čuje neke od poznatijih tamburaških sastava. Kao i svake godine, na programu će se naći i solistički koncerti estradnih zvezda i umetnika iz zemlje i regiona. Takmičarski deo podrazumeva nadmetanje u trci za titulu najboljeg primaša, begešara, vokalnog soliste i basprimaša. Sa velikom radošću i uzbuđenjem čekamo svetski festival tamburaške muzike koji Novi Sad zasluženo čini prestonicom tambure.

Iako sa zakašnjenjem, najzad smo dočekali proleće! Bašte su pune, krošnje zelene, Sunce nasmejano, i život je opet lep! Ipak, nedostaje jedna stvar pa da bude savršen, a to je svirka i pesma tamburaša. Dočekaćemo i ovu radost, i to vrlo uskoro. Na dobro poznatim mestima opet ćemo moći da uživamo u tamburaškoj svirci, a nadamo se da ćemo upoznati i neka nova mesta na kojima ćemo moći da se družimo sa tamburašima.

Onog momenta kada krene tamburaška svirka, obaveštavamo vas na kojim mestima možete čuti tamburaše, a sada se podsećamo nekih pesama koje bismo mogli da naručimo kada se sledeći put susretnemo sa gospodom tamburašima uz ovaj veseli miks: