Prošlog meseca tamburaška praksa našla se na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije. Inicijator i jedan od realizatora ovog projekta je kustos etnolog iz Muzeja Vojvodine Aleksandar Antunović. Prema njegovim rečima Etnološko odeljenje Muzeja Vojvodine je krajem 2019. godine počelo sa beleženjem i sakupljanjem podataka potrebnih za izradu aplikacionog dokumenta. U predhodne dve godine preiodu okupljen je stručni tim koji je doprineo da se projekat realizuje i da se tamburaška praksa obradi interdisciplinarno.
U ovom procesu obahvaćeno je i formalno i neformalno tamburaštvo i ono je predstavljeno u svim svojim vidljivim dimenzijama. Obuhvaćene su sve zajednice koje u svojim kulturama baštine tamburašku tradiciju – Srbi, Romi, Bunjevci, Hrvati, Mađari, Slovaci, Rusini i drugi. Tamburaška praksa predstavljena je i kao tradicionalno i kao svaremeno nasleđe sa prostora cele Republike Srbije – ističe Antunović.
Značaj registracije tamburaške prakse
Na pitanje šta tamburaška zajednica može da očekuje od ovog uspeha, naš sagovornik odgovara: “Sada je najvažnije da svi koji na neki način neguju i utiču na očuvanje tamburaške tradicije na tome nastave da rade. Važno je da se sa sprovođenjem mera zaštite definisanim u dokumentu otpočne. Muzej Vojvodine ima planove za dalje promovoisanje i zaštitu taburaškog nasleđa.”