Praznični tamburaši

Praznični tamburaši

Ovaj period godine, vreme praznika često vezujemo za radosne trenutke darivanja, ljubavi i zahvalnosti. Nova godina i Božić okupljaju porodice, prijatelje, kolege i podsećaju nas na univerzalne vrednosti i postiču da ono dobro u nama dođe do izražaja. Muzika je jedan od onih pokretača naših zimskih emocija koji nas greje u dugim, hladnim noćima. Tamburaši su često ti koji proslave ovih praznika upotpunjuju, a duge i bele noći čine toplim, prijatnim i prepunim lepih emocija i zadovoljstva zbog uspešno završenih poslova u protekloj godini. Kafane, tamburaši i crno vino su dobitna kombinacija da voljenu osobu izvedete za najluđu noć, ili da uz zvuke tambura dočekate najradosniji hrišćanski praznik – Božić. Tamburaše za zimsku idilu ne vezuju samo ovi praznici nego atmosfera u sledećim okolnostima:

Svinjokolji

Zima je period kada se širom naše ravnice organizuju tzv. „svinjske daće“. Na veliku žalost svinjama, ali na opštu radost ljudi, domaćinstva u tom periodu budu ispunjena radošću, energijom, i dečijim smehom, a svaki član ima poneko zaduženje. U nekim slučajevima, svinjokolji ne budu mali, pa domaćinstva kolju i po nekoliko komada svinja, za šta je često potrebna pomoć komšija, prijatelja ili rodbine. Kao što je normalno, zima je vreme kada je ljudima potrebno da se posle napornog obavljenog posla zagreju i opuste. Uz vino to uspeju, ali samo delimično, jer tek kada lokalna tamburaška banda navrati da „pomogne“ da se posao obavi, tada se može reći da je svinjokolj uspešno obavljen! „Svinjska daća“ je jedina kojoj tamburaši rado prisustvuju i koju tamburaši rado posećuju!

Zimske slave

Šarolika ravnica, rasadnik tamburaša, mešavina je mnogo religija i narodnosti. Veliki deo stanovništva ovog podneblja slavi krsnu slavu! Najviše krsnih slava ljudi obeležavaju u zimu, takozvane zimske slave, ili što bi Bačvani rekli „svečari, a Banaćani „svetac“! Muzika se često podrazumeva na ovakvim okupljanjima, naročito ako se radi o većim slavama. Manje tamburaške bande uveseljavaju ljude na ovakvim skupovima širom Vojvodine, iako često u kućama nema mesta da ni za sve goste, tamburaši se nekako snađu za prostor, najčešće blizu pećke, ali ne suviše daleko od buradi sa vinom! Takve slave budu najprepričavanije i ostaju dugo u sećanju, iako se svake godine održavaju!

Doček Nove godine

Najluđa noć, ispraćaj stare i doček nove godine, ljudima pruža svežu nadu u bolje sutra, i sa setom ih seća lepih trenutaka iz prethodnog perioda. Ta noć je posebna i zato što želimo da je provedemo sa najdražima. Iako postoji mnogo načina da se ovaj praznik proslavi, kod nas je  najrasprostranjeniji onaj kafanski, uz tamburaše. Zvuk tambura uklapa se u sve ove pomenute emocije: nadu, setu, radost, ljubav, bliskost sa najdražima. Zato tamburaši obično ovu najluđu noć učine još više čarobnom jer sviraju i nežne i vesele, strane i domaće, stare i nove pesme, a doček bez tamburaša i nije pravi doček.

Badnje Veče i Božić

Najradosniji hrišćanski praznik, obično se praznuje više dana, mada kod nas čak i dva puta! U oba slučaja, to je jedna posebna vesela i srećna atmosfera. Naročito sam doček Božića, Badnje Veče, uvek se proslavlja uz pesmu i svirku tamburaša, iako samo oni najhrabriji pristanu da sviraju na otvorenom, već gledaju da se sačuvaju prste i žice i za druge prilike. Badnjak, konji, korinđanje i tamburaši asocijacija su svima na jedan topao doček Božića, praznik darivanja i deljenja radosti i ljubavi!